Фото: Алан Карчмер за Сантјага Калатраву
После више од две деценије од рушења Светског трговинског центра у Њујорку, обновљена је и отворена Црква Светог Николе.
Објекат грчке православне цркве је подигнут по пројекту чувеног Сантјага Калатраве, који је инспирацију пронашао у визанзијском наслеђу Аје Софије.
ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИЗГРАДЊЕ
Пратиле су је контроверзе и проблеми, од обезбеђивања закупа над земљиштем, преко финансирања изградње куполе, до пандемије.
У пероду после рушења кула близнакиња дошло је до протеста припадника грчке православне заједнице у Њујорку, јер је се појавио план да ће уместо цркве овде бити изграђен исламски центар.
Процењује се да је у пројекат уложено 57 милиона долара.
Калатрава је дао потпуно нов изглед цркви која је до рушења била део историје овог дела града још од отварања 1916. године, узимајући у обзир симболе и обреде, али и контест окружења у коме се налази још један објекат који је његово дело – саобраћајно чвориште Окулус.
Мозаичка уметност је тако постала део решења унутрашњости, a црква је обложена пантеличким мермером истог састава као и камен од ког је грађен Партенон.
Облик цркве је ликовна метаморфоза мозаика богородице.
Њен најуочљивији део је купола која као и Аја Софија има 40 радијалних лукова и прозора. Направљена је од танко резаног камена и стакла са позадинским осветљењем, па из далека изгледа као лампион. На доњем делу куполе су прикази Исуса Христа и двадесет старозаветних пророка.
Апсиде се истичу неизменичном светло-тамном материјализацијом попут византијске декорације средњовековног Храма Светог Спаса у Истанбулу, који је 2020. претворен у џамију.
Приступ олтару је заштићен „Царским дверима“ насликаним да би приказао Благовести, причу у којој Девица Марија добија вест да ће родити сина.
Унутар цркве зидови и плафон су прекривени које приказују библијске приче. Скицирао их је Епископ Јоаким Амиски, стручњак за византијску иконографију, а ручно их је осликао отац Лука, монах из манастира Ксенонфонта на Светој Гори у Грчкој.
Поред места за молитву, у малој цркви се налазе и друштвене просторије и канцеларије на другом и трећем спрату. Предвиђено је да ове просторе користи заједница за састанке или друге активности.
Превод је „Царске двери“, а не „Краљевске двери“…